Najlepše pripovetke

Opet sam te snevao! Kao žalim što san ode, te i ti s njime! Kako bih voleo da to ne beše samo san, san i ništa više. Ali hvala i snu. Slađe je snevati nego li zbilju gledati i gušiti se od navrelih osećaja, uspomena, i teška, hladna, samotna života... Da, slađi je san, san detinjstva i mladosti; san stare, pocrnele i sve čađu ispunjene kuće sa velikom baštom ograđenom tarabama i punom cveća…

Dvanaest najlepših pripovedaka Bore Stankovića, jednog od najznačajnijih pisaca srpskog realizma: Prva suza, Uvela ruža, Stanoja, Đurđevdan, Zadušnica, Stari dani, Pokojnikova žena, Baba Stana, Tetka Zlata, U noći, Oni i Njegova Belka. Pripovetke su prožete uspomenama na mladost, na stare dane... U okovima patrijarhata junaci žude za slobodom i srećom, a piščeva poruka je vrlo jednostavna: „Jedna umetnost ako ne pokrene neka plemenita osećanja u vama, nije umetnost. Drugo, treba da čini da zavolite svoga bližnjeg.“ Stanković je uspeo da već prvim pričama opčini čitavu generaciju, a zatim da to osećanje prenese i na buduće naraštaje